Kako se virusi prenose

 Virusi se mogu prenositi na puno načina, a u današnje vreme se skoro svi virusi prenose preko interneta, a mogu se prenositi i disketama, izmenjivim tvrdim diskovima, CD-ovima i drugim prenosivim medijumima.

Vrste Računarskih Virusa

 boot sektor virusi — napadaju Master Boot sektor
    parazitski — zaraze izvršne datoteke dodavanjem svog sadržaja u strukturu programa
    svestrani virusi — napadaju boot sektore i izvršne programe
    virusi pratioci — stvori .com datoteku koristeći ime već postojećeg .exe programa i ugradi u nju svoj kod
    link virusi — u trenu inficiraju napadnuti računarski sistem, može izazvati veliku štetu na disku
    makro virusi — imaju mogućnost da sami sebe kopiraju, brišu i menjaju dokumente

Računarski Virusi

Virus je program ili kod koji se sam replikuje u drugim datotekama s kojima dolazi u kontakt.
Stoned (1987)

Može se nalaziti i zaraziti bilo koji program, sektor za podizanje računara, dokument koji podržava makronaredbe, tako da promeni sadržaj te datoteke i u nju kopira svoj kod.

Računarski virus se obično sastoji od dva dela.

    Prvi deo je samokopirajući kod koji omogućava razmnožavanje virusa
    Drugi deo je korisna informacija koja može biti bezopasna ili opasna.

Neki se sastoje samo od samokopirajućeg koda.

Ponekad virus zahteva interakciju čoveka da bi se razmnožavao poput pokretanje programa koji sadrži virus ili otvaranja neke zaražene datoteke.

Prvi pravi predak današnjih virusa bio je Prevading animal koji je bio sposoban da se nadodaje na druge programe na UNIVAC 1108 računarskom sistemu. Prvi potvrđen nalaz računalnog virusa je bio 1981. i zvao se Elk Cloner. Taj virus je inficirao BOOT sektor disketa za Apple II računare. 1988. je bio virus Jerusalim koji je brisao sve pokrenute programe, a 1989. Datacrime koji je bio sposoban izvršiti low-lewel format nulte staze na disku. Iste godine u Bugarskoj je aktivirana prava firma virusa. Napisao je neko (ili više njih) do danas bar 50-ak virusa uključujući Novi Zeland i Mikelanđelo.